Каталог статей
| Главная » Статьи » История русин Воеводины |
| В категории материалов: 4 Показано материалов: 1-4 |
Страницы: 1 |
Сортировать по: Дате↓ · Названию · Рейтингу · Комментариям · Просмотрам
|
IZ ISTORIJE RUSINA:
PROŠLOST KAO OGLEDALO SADAŠNJOSTI »TRAGIČNA SUDBINA SUB-KARPATSKE RUTENIJE (POTKARPATSKE RUS*) (Tekst iz zbirke Rukopisnog odeljenja Kongresne biblioteke SAD, prevod sa engleskog M. Hornjak)
»U Karpatskim oblastima koje su do Prvog svetskog rata pripadale Ugarskoj u sastavu Austro-Ugarske imperije živeli su stanovnici slovenskog porekla poznati pod imenom »Ugro-Rusini« (Madjarski Rusini, Rusini nastanjeni u Madjarskoj). U pretežnoj većini pripadali su Vizantijskom obredu Katoličke crkve. »Pošto su živeli pod vlašću Austro-Ugarske imperije sve do njenog raspada nisu mogli da ostvare težnju za oslobodjenjem i osnivanjem vlade po sopstvenom izboru. »Pošto su njihove težnje bile poznate američkim Rusinima, u nastojanju da oim pomognu, oni su osnovali Nacionalni savet Ugro-Rusina 23. jula 1918., na čelu sa Gregori Žatkovičem, pravnikom iz Pitsburga, Pensilvanija, koji je kao njihov predstavnik 21, oktobra 1918. imao susret sa predsednikom Woodrow Wilsonom. Na konferenciji održanoj posle ovog susreta, predsednik Wilson je saopštio da priznaje Rusine u Madjarskoj kao poseban nacionalni subjekt pod stranom dominacijom, i kao takvima priznao im pravo na samoopredeljenje. |
|
Русини су се почели насељавати у бачку средином 18. века. Пре доласка у ове крајеве, они су живели у свероисточним жупанијама, у Закарпатју. Као врло покретна популација, ширили су се на простору Угарске источно од Тисе, стапајући се са другим народима, а нарочито са Мађарима и Словацима. То је оставило видне трагове у језику, обичајима, одећи, именима и презименима русина. Социјалне прилике у којима су Русини живели у својој постојбини, биле су изузетно тешке. Најтежи положај сељаштва у Угарској био је управо у њеним североисточним жупанијама. То је подручје са неплодним земљиштем, снежним зимама, а поред тога, Русини су стално били угњетавани од страних феудалаца и имали су осећај верске несигурности. Једина предност у оваквим околностима, било је право пресељавања са једног феудалног поседа на други. Тако су се у потрази за бољом земљом и блажим облицима феудалног угњетавања, Русини селили све јужније делове Угарске. |
|
Vojvodjanski Rusini (Rusnaci, kako oni sami sebe radije
nazivaju) predstavljaju deo Karpato-rusinske populacije podeljene izmedju
Ukrajine, Slovačke,
Poljske, Madjarske i Rumunije. Sa Rusima, Belorusima i Ukrajincima Karpatski
Rusini pripadaju grupi Istočno-slovenskih
naroda, svoj govorni jezik, u kojem razlikujemo više regionalnih dijalekata
zasnovanih na staroslovenskom-karpatoruskom jeziku koji je standardizovan za
vojvodjansku zajednicu 1923. sa
ćiriličnim
i za severnu-karpatsku zajednicu 1995. sa latiničnim
pismom nazivaju »naš ruski/rusinski jazik«, »naša ruska bešeda«, sami
izmedju sebe se osećaju
»svojim«, »našim«, nazivaju se »Mi Rusnaci, mi Rusini«, »Mi ruski ljudze, mi
ruski narod«, ispovedaju pretežno grko-katoličku,
ali i pravoslavnu i evangelističku
veru, nikad u svojoj istoriji nisu imali svoju državu, nemaju zajedničku
političku
istoriju, u tom pogledu mogu se uporediti sa Kurdima podeljenim izmedju
Iraka, Turske, Sirije i Irana... |
|
З уключованьом
ґеоґрафского параметра славянски язики ше узвичаєно дзеля на три
язични ґрупи, односно заєднїци: 1. восточнославянску (русийски,
українски, билоруски); 2. заходнославянску (польски, словацки, чески,
горньолужицки, долньолужицки); 3. южнославянски (сербски, горватски,
словенски, македонски, болгарски). З тей нагоди нашу увагу фокусуєме
на общи фонетски и морфолоґийни характеристики хтори одредзую
восточнославянску, заходнославянску и южнославянску язичну заєднїцу
и поровнаме их зоз характеристиками руского язика. |