Русинска филологија се рађа почетком ХХ века захваљујући томе што «систем појединачних филологија у Славији није херметички затворен... постоји могућност извјесног збијања... на рачун филолошких изданака код неких етнојезичких острва.» (Дуличeнкo, 1986, с. 121). Једно од етнојезичких острва су и југословенски русини који су, живећи током два и по века изоловани и удаљени од прадомовине, изградили свест о етничкој и језичкој посебности, што је уз повољне друштвено-историјске, културне и друге услове довело до појаве нове – русинске филологије.

У oвoм раду ћeмo гoвoрити o најистакнутијим лингвистима који су проучавали русински језик током чeтири пeриoда развитка русинистике.

"На папригаш" кромпљи

То је једно сиромашно јело, као и већина ових чорбастих русинских јела, спрема се као паприкаш, али без меса. Значи, насече се доста црног лука, добро издинста на масти, у то се дода ољуштен и на кришке исечен кромпир, ситна црвена паприка, соли по укусу, залије водом и кува да јело добије густину, као паприкаш.

Кромпљи "на квашно"

Пола килограма кромпира очистити и исећи на кришке по дужини. На једној кашики масти се заједно пржи једна исецкана главица црног лука и кромпир. Да се то не би лепило за дно шерпе помало се долива воде, тако да се то уствари динста. Кад кромпир постане мекан дода се мало више ситне паприке и залије водом. У кувани кромпир треба додати два сирова јаја, добро измешати, посолити по укусу и додати око два децилитра павлаке.